Digitalno uznemiravanje

Upotreba digitalnih alata omogućava veće i brže širenje komunikacija, bez prostornog ili vremenskog ograničenja (24/24 sata, 7/7 dana), što pojačava činjenicu uznemiravanja.

Uznemiravanje i digitalno uznemiravanje mogu da imaju teške posledice na fizičko i psihičko zdravlje deteta.

Podržavam svoje dete:

• Jasno detetu stavljam do znanja da može u svakom trenutku da mi se obrati.
• Savetujem detetu da odredi koje su odrasle osobe od poverenja, u školi ili u njegovom okruženju, kojima može da se obrati da razgovara u slučaju problema (nastavnica/nastavnik, školska bolničarka/školski bolničar, itd.).
• Objašnajvam detetu da nije odgovorno za ismevanje kome može da bude izloženo.
• Ispoljavam detetu svoju podršku. Tu sam da ga podržim ukoliko dobije pretnje da će biti represalija.

Imam razloga da se brinem ako dete:

• stalno dolazi sa zakašnjenjem u školu; možda tako pokušava da izbegne da se sretne sa drugarima u dvorištu ili u hodnicima škole;
• više ne želi da učestvuje u školskim i vanškolskim aktivnostima;
• često izostaje iz škole;
• u školi postiže slabije rezultate;
• ima često galvobolje ili ga boli stomak;
• ne spava dovoljno;
• ima problema sa ishranom;
• postaje agresivno;
• postaje usamljeno i povlači se u sebe;
• pokazuje da sebe potcenjuje.

Moje dete je meta uznemiravanja – digitalnog uznemiravanja. Šta mogu da preduzmem?

• Pitam ga da mi opiše situaciju u kojoj se nalazi.
• Slušam ga ali ga ne osuđujem.
• Pitam ga za dozvolu da pogledam poruke koje prima, fotografije ili video snimke koji su na internetu i koji se odnose na njega.
• Obaveštavam njegovu nastavnicu/nastavnika i upravu škole o nastaloj situaciji kako bi što pre preduzeli potrebne mere da to stanje prestane.
• Imam na umu, obzirom na činjenice, da zakon može da pruži zaštitu detetu.
• Uz saglasnost deteta, sakupljam i čuvam dokaze (fotografije, video snimke ili snimke ekrana sa porukama).
• Mogu da stupim u kontakt telefonom sa najbližom policijskom stanicom i da prijavim slučaj.
• Po savetu policije:
  • Odlazim sa dokazima u policijsku stanicu, sa detetom ili bez njega;
  • Podnosim tužbu;
  • Obaveštavam o čemu se radi i o sadržaju i blokiram račun osobe koja uznemirava.

U cilju da sebi pomognem da pratim dete:

• Ne gubim iz vida da je dete žrtva. Baciti krivicu na dete neće pomoći da se situacija reši i neće pružiti detetu poverenje da slobodno govori i da pruži što više informacija.
• Treba mi strpljenja. A mome detetu treba vremena da iskaže ono što mu se dešava.
• Predlažem detetu psihološku podršku.

Ako je moje dete svedok uznemiravanja – digitalnog uznemiravanja:

• Objašnjavam detetu da je njegova uloga odlučujuća i da može da pomogne odraslima da utvrde o čemu se radi i da oni preuzmu brigu o tome.
  • Predlažem detetu da govori o tome sa mnom ili da se poveri nekoj odrasloj osobi od poverenja iz škole.
  • Tražim od deteta da se ne podsmeva.
  • Ohrabrujem dete da pruži podršku žrtvi.
  • Ako se dete plaši posledica, represalija, ako pokazuje da nije saglasno po pitanju nastale situacije, savetujem mu da o tome govori sa drugarima i da razmotre da li mogu da preduzmu nešto zajedno.