Imam na umu da videoigre pružaju detetu priliku:

• da se zabavi i razonodi;
• da razvije nove sposobnosti;
• da napreduje i pobeđuje u igri;
• da bude cenjeno i da ga uvažavaju;
• da igra sa svojim vršnjacima i školarcima;
• da sa njima o tome razgovara.

Interesujem se za sadržaj:

• Tražim na internetu informacije i raspitujem se kod drugih roditelja pre kupovine neke igre.
• Obaveštavam se o sadržaju i uzrastu dece kojoj je igra namenjena, a te informacije mogu da nađem na www.pegi.info.
• Tražim informaciju o tome koliko igra traje.
• Poznato mi je da neke aplikacije nude igre uračunate u cenu.

Znam da igrajući videoigre na platformama na internetu dete ima priliku:

• da razgovara sa drugim igračima koje možda ni ne poznaje;
• da im šalje poruke, fotografije i video snimke.

Učim dete da sebe zaštiti:

• Na internetu je važno zaštititi svoje lične podatke, svoj život i svoju privatnost.
• Treba koristiti različite lozinke, redovno ih menjati i držati u tajnosti.
• Ono što dete objavi na internetu (fotografije, video snimci, poruke, itd.), ostaje zauvek i stvara njegovu reputaciju.
• Lični podatci koje dete stavi na internet mogu da budu zloupotrebljeni protiv njega.
• Moguće je da osobe koje dete sretne na intrenetu lažu. Nikad se ne zna ko se krije iza ekrana.
• Neki sadržaji ne odgovaraju uzrastu deteta i mogu da budu uznemiravajući.

Objašnjavam detetu da platforme na internetu sa videoigrama nisu mesta gde ne vladaju nikakva pravila:

• Zakon zabranjuje:
  • da se preko platformi nekome upućuju uvrede ili pretnje;
  • da se šteti ugledu te osobe;
  • da se objavljuje fotografija ili video snimak neke osobe bez njenog pristanka.
• Ako se dete nađe u nekoj od pomenutih situacija, ima pravo da podnese tužbu.
• U Švajcarskoj po zakonu, kada napuni 10 godina, dete postaje odgovorno za svoje postupke.

Uspostavljam izvesna pravila:

• Ograničavam vreme korišćenja ekrana da bi dete moglo:
  • da bude fizički aktivno;
  • da dovoljno spava;
  • da se bavi različitim aktivnostima.
• Razgovaram sa detetom o pravilima.
• Predlažem detetu da napiše pravila i da ih postavi na vidno mesto.
• Kako dete raste, tako prilagođavam pravila.
• Govorim detetu o posledicama ako ne bude poštovalo pravila.

U cilju da pomognem sebi da održim taj okvir:

• Utvrđujem pravila i postavljam granice imajući u vidu dobrobit deteta.
• Upućujem dete kako da upravlja svojim osećanjima dok igra ili kada je vreme da prestane.
• Postavljam «roditeljsku kontrolu» internet sadržaja.
• Koristim kronometar («tajmer») da ograničim vreme igre.
• Ograničavam svoje vreme korišćenja ekrana da pružim detetu primer.
• Nalazim vremena da posmatram dete dok igra, čestitam mu, ohrabrujem ga.
• Igram sa detetom videoigre.

Imam razloga da se brinem ako dete:

• provodi sve više i više vremena igrajući videoigre i zanemaruje druge aktivnosti;
• besni ako ne može da igra ili ako treba da prestane;
• često izostaje iz škole;
• u školi postiže slabije rezultate;
• ne spava dovoljno;
• postaje agresivno;
• postaje usamljeno i povlači se u sebe.