Takav sadržaj može da se pojavi:

• u nekoj poruci (preko imejla, internet pošte, itd.);
• prilikom pretrage na internetu;
• na društvenim mrežama;
• kada dete igra videoigre ili gleda neku seriju ili film koji nisu za njegov uzrast.

Učim dete da sebe zaštiti:

• Vrlo je važno da se ne klikne na link koji je dostavila nepoznata osoba putem imejla, internet pošte ili društvenih mreža.
• Prilikom pretrage na internetu, neprikladan sadržaj može da se pojavi čak i kada se pretraga ne odnosi na nasilni ili pornografski sadržaj.
• Na društvenim mrežama, na «dnevnim vestima» deteta, može da se pojavi neki uznemiravajući, šokantan sadržaj.

Pratim dete:

• Interesujem se za ličnosti sa društvenih mreža (influenserke/influenseri) i o sadržajima koje dete prati na intrenetu.
• Jasno kažem detetu da može u svakom trenutku da mi se obrati, čak i kada mu je neprijatno ili se stidi zbog sadržaja koji je videlo.
• Savetujem detetu da odredi koje su odrasle osobe od poverenja, kojima može da se obrati i da razgovara (nastavnica/nastavnik, školska bolničarka/školski bolničar, itd.).
• Prema uzrastu deteta, uspostavljam «roditeljsku kontrolu».

Objašnjavam detetu zašto ne treba da deli snimke sa sledećim sadržajima:

• Snimci sa nasiljem ili pornografski snimci, za neke osobe mogu da budu šokantni.
• Takva vrsta sadržaja može da bude nezakonita. Posedovati ih i deliti sa drugima, može da bude po zakonu kažnjivo.
• U Švajcarskoj po zakonu, kada napuni deset godina dete postaje odgovorno za svoje postupke.

Imam razloga da se brinem ako dete:

• provodi sve više i više vremena na internetu ili ako, nasuprot tome, izbegava da se poveže;
• često izostaje iz škole;
• u školi postiže slabije rezultate;
• ima često galvobolje ili ga boli stomak;
• ne spava dovoljno;
• postaje agresivno;
• postaje usamljeno, povlači se u sebe.

Moje dete se suočava sa nasilnim ili pornografskim sadržajem? Šta mogu da preduzmem?

• Tu sam da saslušam dete i ohrabrujem ga da govori.
• Pomažem detetu da razume ono što je videlo i da ga umirim:
  • Dajem mu priliku da izrazi svoja osećanja. Dete može da oseti strah, zebnju, odvratnost, stid, itd.
  • Ne osuđujem ga.
  • Dajem mu objašnjenja prilagođena njegovom uzrastu i izražavanju. Što je dete mlađe, reči koje koristim treba da budu jednostavnije.
  • Objašnjavajući, govorim uopšteno i ostavljam mu mogućnost da postavi pitanja tako da može da izrazi ono što mu je nejasno ili što ga brine.